У Светом манастиру Хиландару свечано је прослављена ктиторска слава, празник Светог Саве, првог Архиепископа српског.
Дан уочи празника, у манастир су пристигли су многобројни гости, међу којима и монаси из осталих светогорских манастира и епархија Српске цркве.
Главни гост је био игуман манастира Григоријата, Високопреподобни архимандрит Христофор, који је началствовао празничним богослужењем, свеноћним бдењем и Светом литургијом.
Лепоти богослужења допринели су појци из манастира Григоријата који су појали за десном певницом, као и хиландарски монаси и појци из хора Свети Симеон Мироточиви за левом певницом.
Кититорске славе манастира Григоријата и Хиландара се однедавно заједнички прослављају. Ту праксу је установио блаженопочивши игуман Георгије (Капсанис). Игуман Хиландара на празник Преподобног Григорија Горњачког, григоријатског ктитора, посећује ову атонску светињу. Након тога је хиландарско братство, како би утврдило ову духовну везу, на своју ктиторску славу позвало игумана Григоријата. Претходне две године ова пракса је била прекинута због пандемије.
Након Свете литургије, уприличена је славска трпеза у манастирској трпезарији.
У беседи за трпезом игуман Методије изразио је духовну радост јер је ова пракса настављена. Поздравио је и монахе који су дошли и из других светогорских обитељи, као и све поклонике. Такође, рекао је да је овогодишњи празник Светог Саве, хиландарског ктитора, почетак целогодишњег обележавања „малог јубилеја“, 825 година од оснивања Хиландара. На крају је замолио игумана Христофора да он и монаси манастира Григоријата ових дана посебно узносе молитве за спас српског Косова и Метохије, јер су се повећали притисци великих светских сила да се Србија одрекне ове своје најважније територије, где се, поред Пећке Патријаршије налазе и многе друге светиње. Замолио је и друге монахе Светогорце за ово.
И игуман Христофор је заблагодарио Богу и Светом Сави, што су монаси обе обитељи поново његов празник прославили заједно. Рекао је да ће се монаси у Григоријату молити за Косово и Метохију, али да је поред самих молитава неопходно да се и сви потрудимо у исправљању свог живота, испуњавајући Божије заповести и живећи по Божијој вољи, па ће тако и наше молитве бити услишене.
