Хиландар – У Хиландару је свечано прослављен празник Светог Симеона Мироточивог који се ове године поклапа са обележавањем девет векова од његовог рођења. Уз празник Ваведења Пресвете Богородице, Светог Саве и иконе Богородице Тројеручице, празник светог Симеона спада у четири славе (панигира) које прославља хиландарско братство.
У периоду после пожара 2004 манастир није био у могућности да прими велики број гостију и свечаније прославља овај велики и значајан празник. Уз Божију помоћ и напредак на обнови конака, ове године је уз торженствену службу уприличена прослава којој су присуствовали бројни гости. Посебан позив је послат високопреподобном архимандриту Сави (Јањићу), игуману манастира Високи Дечани који због кризне ситуације у којој се његов манастир налазио није могао да дође.
Велику радост за хиландараску обитељ представљао је долазак Његовог преосвештенства епископа виксинског и павловског г. Варнаве из Русије. Иако је време било веома лоше у Хиландару се окупио велики број гостију и поклоника. Бдење је почело у понедељак увече у 19 часова. У 2. часа после поноћи уследила је пауза, да би Света архијерејска литургија са часовима почела у 6.30. Након тога је уследила свечана славска трпеза.
Лепоти богослужења посебно су допринели појци који су наизменично појали са две певнице, на десној на грчком а на левој на словенском. За десном певницом појали су монах Јаков, протопсалт Протатске цркве у Кареји и монах Нектарије, протопсалт хиландарске келије Светог Николаја, Буразери. За левом су се налазили хиландарски монаси и византијски хор „Свети Симеон Мироточиви“, са хороначалником Лазаром Нешићем. Службу је посебно за ову прилику за византијско појање припремио Игор Зиројевић.
Изузетно свечаном изгледу и пуноћи богослужења допринео је велики број свештенослужитеља. Уз епископа Варнаву саслуживали су архимандрит Методије, игуман Хиландара, јеромонаси и јерођакони из других светогорских обитељи као и свештенослужитељи из Русије и Србије.
Велики јубилеј девет векова од рођења родоначелника српске државе, оца Светог Саве и оснивача Хиландара, представља значајан датум у историјском памћењу српског народа. Широм српских простора, али и у целој православној васељени, данас се служи спомен на Светог Симеона Мироточивог, као обрасца смирености, помирења и духовног уздизања.
Из житија:
Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: „Всјакоје диханије да хвалит Господа!“ И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године.
Тропар (глас 3):
Просветивши се Божанском благодаћу и по смрти показујеш светлост свога живота и изливаш благоухано миро онима који прилазе ка твојим моштима. Свој народ си упутио ка светлости Богопознања, свети Симеоне, оче наш, моли Христа Бога да нам дарује велику милост.
