| Котларница је нов објекат, као и велики противпожарни резервоар на брду, повезан са хидрантском мрежом која се простире у инсталационим прстеновима око манастира и унутар њега. Александар Апостоловски, Политика, 17 – 20.04.2020. |
У околностима драматичног развоја догађаја око пандемије вируса корона, радови на обнови Хиландара су 16. марта прекинути, а из манастира смо евакуисали све раднике и конзервирали градилиште. Наставак радова неминовно зависи од прекида ванредних мера и успостављања безбедности по здравље људи, како у Србији тако и у Грчкој, каже за „Политику” директор Задужбине Хиландара Миливој Ранђић.
– Из искуства са економском кризом из 2008. која је Грчку бацила на колена, а није била много блажа ни према Србији, намеће се закључак да је најважније да одржимо континуитет и да сачувамо квалитет у извођењу радова. Грчки и српски стручњаци су до сада увек истицали да је квалитет изведених радова у Хиландару изузетан – истиче Ранђић. Од почетка обнове Хиландара до данас, завршена је комплетна реконструкција и грађевинска санација објеката Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Св. Николе, затим градитељске целине која чини улазни део манастира са Старим конаком, као и Белог конака. На тај начин северозападно, северно и североисточно крило изгореле половине манастира враћени су у функцију. Према речима Ранђића, током прошле године фокус радова усмерен је на југозападни део манастирског комплекса, где су преостала три задатка: завршетак реконструкције манастирске Трпезарије, реконструкција Игуменарије и Дохије и трајна санација конструктивних слабости које повезују ове објекте и које представљају узрок разорног пожара. – Од самог почека је јасно како је дошло до пожара и да се он проширио кроз пукотине на димњачким каналима на унутрашњост објекта Игуменарије и преко кровне конструкције и тавана на остатак манастира. Међутим, иако су постоЈале претпоставке о разлозима због којих су настале пукотине без опсежног истраживања није било могуће да се понуди грађевински, али и економски одрживо решење како за реконструкцију самих објеката тако и за њихову трајну статичку стабилизацију. Завршницу истраживања које је током година укључивало утврђивање састава тла испод објеката, снимање георадаром, утврђивање тока и нивоа подземних вода, мерење положаја и померања зидова, представљали су археолошко-истражни радови у самим изгорелим објектима Игуменарије и Дохије. Уклоњене су наслаге тла за које се испоставило да представљају остатке урушених делова објеката у пожару који се догодио још у 18. веку. У Игуменарији су откривене вековима затрпане просторије, а у објекту Дохије откопан је систем за одвод атмосферске воде из порте, изграђен негде између 15. и 17. века. На истражним сондама ископаним са спољне стране објеката установљено је да контрафори, изграђени да учврсте бедемске зидине током 19. века, нису били утемељени довољно дубоко и да су својом масивном структуром уместо растерећења у ствари доприносили деформацији зидова – објашњава Ранђић.
Изглед Хиландара, април 2020.
У подухвату обнове Хиландара, истиче он, то значи да се не ради само оно што је изгорело у пожару, иако је фокус ту неупитан, него да се према стратешком плану који је усвојен 2006. године приступа темељном отклањању како последица пожара тако и решавању бројних проблема који су у вези са осталим градитељским наслеђем и оскудном инфраструктуром. Отуда је пројекат санације и реконструкције манастирске Трпезарије, објекта који није значајније оштећен пожаром, али је угрожен истим статичким слабостима југозападне стране комплекса, током прошле године био најважнији пројекат, а планиранано је да се заврши током ове године. – Трпезарија у основи спада у најстарије делове манастира из 11. века, а у садашњој форми углавном је обликована за време великих радова које је предузео краљ Милутин почетком 14. века и каснијим преправкама. Поред свог градитељског значаја и духовне функције у животу монашке заједнице, где је заједничка трпеза наставак заједничког богослужења, хиландарска Трпезарија чува величанствен живопис Георгија Митрофановића са првим сликарским цилкусом посвећеним животу Светог Саве. Садашњом реконструкцијом сачувани су сви стари елементи и ојачана њена конструкција. Уклоњен је дрвени патос испод кога су нађени остаци теракотних плоча и таква подлога је поново враћена, с тим што су кроз стаклене сонде на поду сачувани и представљени остаци оригиналне теракоте. До краја године поставиће се и преостали мермерни столови који су били уклоњени пре више од сто година. Они су били оштећени током пожара, али неколико су стручњаци успели да пажљиво склопе из сломљених делова од којих је лепљење неких личило на склапање слагалице. Остали ће бити новоисклесани, али ће заједно они формирати један нама потпуно нов простор који у ствари представља аутентични изглед велике дворане хиландарске трпезарије – напомиње директор Задужбине Хиландара.
Он подсећа да је током прошле јесени довршена и инсталација нове манастирске котларнице која се налази изван манастирских зидина. Тај нови положај јесте мера противпожарне предострожности, да се измести извор пламена изван утврђења, као што су предострожност противпожарни зидови изграђени између свих обновљених објеката.
– Противпожарне зидове сада можемо да видимо како излазе изнад површине манастирских кровова и то је једина разлика која је уочљива пажљивом посматрачу у односу на стање пре пожара. Котларница је нов објекат, као и велики противпожарни резервоар изграђен на брду изнад Хиландара и повезан са хидрантском мрежом која се простире у инсталационим прстеновима око и унутар манастира – напомиње Ранђић.
За ову годину предвиђено је да центар грађевинских радова буде усмерен на Дохију. У првој фази радова, која је сада прекинута због пандемије која је паралисала читав свет, предвиђено је да се постојећи спољни зидови ојачају и учврсте, али и да се уклоне делови склони паду или вишеструко ослабљене носивости. То је саставни део санације објекта, након чега следе груби грађевински радови. У међувремену започеће и слични радови на Игуменарији.
Свеноћно бдење за поштеду од пандемије
У петак на суботу, 27 и 28. марта на целој Светој Гори, у свим манастирима, скитовима и келијама, служено је свеноћно бдење у спомен Светог свештеномученика Харалампија заштитника од заразних болести, за поштеду од пандемије корона вируса. У недељу, 12. априла, на Цвети, у манастиру Хиландару након Свете Литургије вршена је литија са честицама Часног крста, који је Свети Сава донео из Јерусалима и на којој су читане молитве за окончање страдања од заразне болести.