На позив Неговог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, Високопреподобни архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, учествовао је 29. фебруара у Светосимеоновском сабору, Светој архијерејској Литургији и литији у Подгорици.
Преносимо текст за званичног сајта Митрополије црногорско-приморске:
Светосимеоновски сабор у Подгорици: Литургију служио Митрополит кијевски Онуфрије
У Подгорици је данас (29. фебруара 2020.) одржан Светосимеоновски сабор, у славу Божију и у част Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање, родоночалника светородне лозе Немањића, на којем су сабране десетине хиљада вјерника из разних крајева Црне Горе.
Светковина је почела Светом архијерејском литургијом у саборном храму Васкрсења Христовог. Началствовао је Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, који борави у тродневној посјети Митрополији црногорско-приморској.
Саслуживали су му петнаесторица архијереја Српске и Украјинске православне цркве: Архиепископ охридски Митрополит скопски г. Јован, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, господа Митрополити вижгородски и чернобиљски Павел, бориспољски и броварски Антоније, нежински и прилукски Климент и загребачко-љубљански Порфирије, господа Епископи будимски Лукијан, милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, полошко-кумановски Јоаким, захумско-херцеговачки Димитрије, баришевски Виктор, диоклијски Методије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством и свештеномонаштвом.
У току литургије, вјерни народ је цјеливао мошти преподобног Симеона Дајбабског.
У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Архиепископ охридски Митрополит скопски г. Јован говорио је о покајању.
“Данас је Недјеља праштања, истовремно и недјеља покајања. Сваки тренутак у човјековом животу је недјеља праштања и покајања. Црква је успостављена и живи и на том критеријуму покајања, али и на том критеријуму опраштања”, рекао је Архиепископ охридски.
Додао је да сада, кад нам се отвара пут ка Пасхи Господњој, долази Света четрдесетница, ми треба да се држимо критеријума који је благословио толике нараштаје.
“Критеријума који је спровођен много пута до сада, а који морамо наставити и ми прво пролазећи кроз то сами, а послије позивајући и остале да слиједе тај пут. Увијек у Цркви оно што нас надахњује је то што је на крају, у Есхатону”, рекао је он.
Ово што се код вас дешава, додао је он, надахњује све народе.
“Долазимо издалека да подржимо ваше истовремно покајање и праштање. Покајање јер није исто као и раније, а праштање онима који не знају шта је покајање позивајући истовремено да слиједите та два покајања да бисте остварили будућност овдје на земљи и у Царству небсеком”, поручио је Архиепископ Јован.
У току Литургије у презвитерски чин је рукоположен ђакон Владимир Милуновић, координатор Добротворног фонда Митрополије црногорско-приморске “Човјекољубље”.
Након причешћа десетинама хиљада вјерника обратио се Митрополит Амфилохије ријечима да смо се данас у овај свети дан сабрали око имена Божијег, око Христа Господа, око Тијела и Крви Његове, да се причестимо Његове љубави, Њега као Бога љубави.
“Ова Црква Божија већ двије хиљаде година сабира се на Тајној вечери од првих апостола па до наших времена, примајући Тијело и Крв Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, што значи примајући Њега као Бога љубави који је дошао не да Му служе него да служи и да живот Свој положи за народ Свој.”
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је рекао да данас имамо посебну радост да смо добили благослове Блажењејшег Онуфрија и његових митрополита из Украјине, Кијевске Руси, благослов Светога Владимира, сверуског и свеправославнога. Подсјетио је да је отприлике у исто вријеме када је Свети кнез Владимир крстио Русију, Свети Јован Владимир жртвовао себе за Цркву Божију, за народ свој, и да је благослов кијево-печарских подвижника присутан и кроз мошти Светог Симеона Дајбабског који је кијевски ђак, тамо је замошен:
“Овдје је сусрет и Кијева и Подгорице и старога града Светога Симеона, Светога Јована Владимира, кијево-печарских подвижника, Момишићких новомученика. Велики Божји дан и дар. Посебно се радујемо Блажењејшем Митрополиту Кијева и све Украјине, нашем Онуфрију”, рекао је он.
Поздравио је и пожелио дободошлицу свим архијерејима који су дошли од Будима града до Загреба и Љубљане, нарочито Архиепископа охридског Јована који је донио благослове Светога Наума и Климента.
“Тако да се овдје сусрећу и сусретаће се свеци и са југа и са истока, и са запада и сјевера у име васкрслога Христа Господа. То јесте Црква Божија која нема граница, ни Грка ни Јевреја, ни роба ни слободњака. већ је све једно – човјек Господ Исус Христос”, казао је Митрополит црногорско-приморски.
Он је рекао да од премијера и предсједника Црне Горе очекује да повуку безбожни, антицрногорски, антиевропски, антисрпски и антивасељенски закон, ради њиховх образа.
“И да побиједи братска љубав. Надамо се да ће повући закон, ако желе да сачувају образ. Ако хоће да изгубе образ и душу и буду најсрамнија група која је владала Црном Гором, онда могу и тако”, поручио је Митрополит Амфилохије.
Подсјетио је да су подгорички храм освештали Цариградски и Московски патријарх и изразио наду да ће они “поново доћи да поберу маслине које су засадили у знак мира и братске љубави и слоге”.
Митрополит Амфилохије је у предстојатељу Украјинске православне цркве поклонио реплику чувене Подгоричке чаше, која је пронађена у Подгорици у 4 веку, чији оригинал се налази у Санкт Петербургу. Реплика је рађена 2013. поводом освећења подгоричког саборног храма. Поклонио му је и мало архијерејско одјејаније, ручни рад сестринства манастира Дуљево.
Обраћајући се вјерном народу, Блажењејши Митрополит Онуфрије је срдачно честитао преподобног Симеона Мироточивог.
“Такође вам честитамо значајан јубилеј за вашу Цркву, 800 гоодина од хиротоније Светог Саве за Архиепископа српског и оснивања Епископије зетске данашње Митрополије црногорско-приморске.
Црна Гора је једна веома интересантна држава, која је позната по својој живописној природи, богатој култури и занимљивој архитектури разних епоха, а позната је и по добрим, лијепим и храбрим људима”, казао је предстојатељ УПЦ.
Подсјетио је да су о љепотама Црне Горе писали многи познати пјесници и писци.
“Има пуно записа о њеном храбром и силном народу који је одувијек чувао свету православну вјеру. У Црној Гори се налазе многе древне светиње, храмови и свете обитељи, који су унесени у листу међународног наслеђа, да би будућа покољења могла да изучавају историју ходећи по живим свједочанствима времена. Таква културна многообразност и многовјековна духовна традиција, несумњиво развијају љубав вјерујућих Црногораца према Богу и Његовој светој Православној цркви”, казао је он.
Додао је да у Црној Гори много стољећа, своју духовну и спаситељску мисију, носи Митрополија црногорско-приморска.
“Која је показала свијету многе чувене угоднике Божије: Светога Саву Српског, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, Свештеномученика Јоаникија црногорско-приморског, као и многе друге. Посебно мјесто међу њима заузима Свети Симеон Мироточиви, отац првог архијереја Српске православне цркве, Светог Саве. Његово духовно наслеђе је веома важно за цијели словенски род. Он се показао као праведни владар, као ревносни и непоколебљиви заштитник православља. Свети Симеон је добио богату велику благодат од Свевишњег, поставши претходник многих светитеља, који су као и он, постали тврди заштитници вјере православне. Захваљујући његовом труду и доброти, саграђено је мноштво храмова и манастира широм хришћанског свијета. Народ Црне Горе је од Светог Симеона умио да наслиједи оданост православној вјери и искрено стремљење богоугодном животу”, казао је Блажењејши Митрополит Онуфрије.
Нагласио је да са сигурношћу тврди да је “светац духовни објединитељ историјских земаља вашег јуначког народа и да је управо он извор величанства и славе читаве Српске правосклавне цркве”.
“Он и данас, као и за овоземаљског живота, наставља да се моли за свету Српску православну цркву, за своју отаџбину. Сви они који са вјером и љубављу прилазе моштима преподобног Симеона, добијају исцјељење и утјеху”, рекао је он.
Нагласио је да за 800 година од дана утврђења епископија у Црној Гори, које је утврдио Свети Сава Српски, било јмного радосних и тужних догађаја.
“Па ипак, сви ти догађаји су утврђивали ваш богољубиви народ у истинитог вјери у Бога, у нади у заштиту светитеља. Данас, по промислу Божијем, наши народи пролазе кроз многа велика искушења, кроз помућење и раздјељење у јединственом тијелу Христовом. Кроз многе вјекове наши народи су осјетили разне земљотресе и потресе, али смо дубоко убијеђени да су нам само вјера и вјерност Богу помогли да се сачувамо до данашњега дана. Ми смо чврсто увјерени да је љубав Божија према људском роду неизмерна и ништа не може да нас одвоји од љубави Божије – ни туга, ни гоњење, ни хвадноћа ни врућина. Наше јединство и љубав се данас пројављује у овој заједничкој молитви и светом крсном входу”, рекао је он.
“Молимо се да у Црној Гори и Украјини престане са гоњењем Цркве. Приљежно се молимо Богу и Његовој Светој мајци и свим светима, да настане открављење злих срца и да у најскорије вријеме наступи мир и благослов у нашим Црквама. Дијелећи данас са вама радост побједе великог знамења, желимо да молитвено заступништво Светог Симеона Мироточивог и Светог Саве, да би Господње очи биле упрте дан и ноћ у ваш богољубиви народ. Нека се, молећи се великим угодницима Божијим, ваша држава напуни плодовима правде у Исусу Христу, на славу Божију”., закључио је Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије који је мИтрополиту Амфилохију предао дар за Патријарха српског г. Иринеја – икону светитеља кијево-пречерских, са честицама њихових светих моштију.
Митрополиту Амфилохију је поклонио икону Светог Владимира, свештеномученика кијевског који је пострадао од бољшевичких револуционара.
Потом је булеваром Светог Петра Цетињског, предвођена Блажењејшим Митрополитом Онуфријем и осталим архијерејима према манастиру Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду кренула Светосимеоновска литија.
У литији је свети кивот са моштима преподобног Симеона Дајбабског.
Р. Војиновић/В.Девић/Т.Лекић
У Светосимеоновској литији у Подгорици око 100 000 вјерника
Након Свете архијерејске Литургије у саборном храму Христовог Васкрсења, Блажењејши Митрополит кијевски г. Онуфрије је са архијерејима улицама Подгорице предводио Светосимеоновску литију у којој је према неким процјенама учествовало око 100 000 вјерника.
На Немањином граду, гдје је рођен преодобни Симеон Мироточиви, благосиљан је славски колач.
Митрополит Амфилохије је казао да је манастир Светог Симеона Мироточивог на Немањином граду никао из његових моштију и колијевке.
„Колијевка његова је васкрсла овдје на Немањином граду и све што се овдје догађа је у његовом духу. Тако је било кроз вјекове и тако ће бити и у будућим временима”, поручио је Владика
Бесједио је и умировљени Епископ захумско херцеговачки г. Атанасије. Он је, између осталог, рекао да наш народ није скоројевићки, да је “овај народ умирати свик’о”, јер вјерује у васкрсење.
“Ово данас, ово јединство нас свију је доказ васкрсења и овога народа. Кад сам свједочио у Америчком конгресу о страдању на Косову и Метохији дали су нам 12 минута са преводом, а Ругови 40. Таква је њихова правда”, рекао је он.
Подсјетио је на ријечи Јована Дучића који је говорио да смо ми народ са дубоким духовним резервама.
“Издржаћемо. Божија правда је непобедива и на крају ће побједити. Нека Свети буду са нама, а ми са Светима. Крст носити нама је суђено”, поручио је умировљени Епископ захумско-херцеговачки. Атанасије честитајући празник уз напомену да имамо на небу моћне заштитнике.
Литија је потом прошла кроз центар Подгорице и вратила се пред саборни храм гдје је одржана празнична духовна академија
Светосимеоновску бесједу је произнио протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого, ванредни професор ПБФ Светог Василија Острошког Универзитета у Источном Сарајеву, који је казао да се данас налазимо на великом мјесту једног Завјета:
“Данашњица је опијена идентитетима за које се људи боре и због којих се мрзе. Али идентитета има разних, чак у свакоме од нас има и може бити неколико осјећаја припадања: породици, граду, нацији, језику, држави, вјери, Цркви. Међутим, нијесу идентитети мјера човјекова, него Завјет.”
То је Завјет, како је објаснио, да неће остати ниједан кутак васељене непросвјећен свјетлошћу Христовом, да неће остати ни Стари Рас ни стара Рус без плодова Духа Светога. То је увијек, како је рекао, један једини, истовјетни Завјет, немањићки, светосавски и световладимирски.
Поручио је да не ратује Свети Сава ни са ким, као ни Свети Владимир кнез, већ ратују народи и државе, закони и устави, који се сами опредјељују за тај Завјет и однос ка њему: “А историја је показала да, ниједна држава и царство нијесу издржали ту борбу.”
Професор др Дарко Р. Ђого је казао да је вјечно само оно што је сазидано на Христу, Светом Сави, Светом Симеону, Светом Владимиру Кијевском и Светим Антонију и Теодосију кијево-печерским:
“Наше ко јесмо одређено је тим Завјетом који је дат на овом мјесту и тиме шта су наши свети преци учинили прихватајући и ширећи благослов Божији, благослов Цркве. Тако је започео наш заједнички пут који је мјера и Србије и Републике Српске и Црне Горе, и Русије и Украјине и Бјелорусије, и Грчке и Румуније, и сваке земље и царства. Ми смо данас срећни, јер смо заједно у том Завјету и срећи у којој нема разлике и раздвајања.”
По његовим ријечима напади и прогони Цркве започели су у Украјини 1992, пренијели се 2020. у Црну Гору, те је “наша борба за светиње заправо започела већ тада, а можда и прије осам вијекова”.
“Молимо те Свети Симеоне Мироточиви и Свети Саво, дајте мир Вукану и Стефану, да се братска зађевица не претвори у омразу већ у подсјетник јачине братске љубави. Молимо те Свети кнеже Владимире, да поново будеш са нама, да се синови твоји не свађају, већ их сабери и учини да побацају у Дњепар идоле новца, власти, моћи, политике, ради којих се крв братска пролива и дјеца твоја плачу. Нека Свети Рас и Света Рус, Рибница и Кијево, буду свједоци да је сила Завјета, сила љубави, јача од омразе и уврјеђености, подјеле и посесивности.”
Протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого је поручио да је оно што се данас дешава у Црној Гори обнова Завјета који није само светосавски, већ и световладимирски, свеправославни и да је ова срећа, сусрет у крсним ходовима, сусрет васељенских размјера. Оно што универзум чини васељеном, како је истакао, јесте васељенска љубав, наш Христос Бог, живљење те љубави која освећује и осмишљава све створено у васељени:
“Управо ради васељенске жртве и васељенског богословља Светог Григорија Богослова, ми волимо Цркву којој је он једно вријеме служио. Ради васељенских златних уста Злаоуста, ми волимо Цркву Цариграда. Не постоје васељенска јурисдикција, васељенска ароганицја, васељенска претензија – све то је супротно од истинске васељенскости. Данас се у Кијеву и у Подгорици рађа или, боље речено, обнавља васељенскост, која није никакав административни већ богословски, онтолошки појам. У таквој васељенскости, једина мјера васељенскости јесте мјера Христова, мјера љубави и служења”, закључио је протојереј-ставрофор др Дарко Р. Ђого.
Изведен је и богат културно-умјетнички програм.
Р. Војиновић/В. Девић/Т. Лекић
Фото: Милош Вујовић, Влдимир Павићевић, Борис Мусић
Извор: https://mitropolija.com/