Из штампе је изашао нови зборник, „Десета казивања о Светој Гори“ у издању Друштва пријатеља Свете Горе Атонске и Задужбине Светог манастира Хиландара. Представљање књиге биће одржано у четвртак, 27. фебруара 2020, у 19 часова у сали 2 Српске академије наука и уметности.
О књизи ће говорити :
др Станоје Бојанин, Византолошки институт САНУ, проф. др Зорица Витић, Филолошки факултет у Београду и проф. др Зоран Ракић, Филозофски факултет у Београду.
У зборнику се налази 11 радова који се баве разним аспектима Свете Горе и Манастира Хиландара:
- Јоанис Тарнанидис, Путеви српске духовности и писмености између Синаја и Свете Горе у XIII и XIV веку – ИЗ МАЛО ПОЗНАТИХ СИНАЈСКИХ РУКОПИСА
Мирјана Живојиновић, АРХИВ – БИБЛИОТЕКА – ПИСАРИ манастира Хиландара од 13. до 15. века
- Тамара Матовић, ЗНАЧАЈ ЗАВЕШТАЊА САЧУВАНИХ У СВЕТОГОРСКИМ АРХИВАМА ЗА ИСТОРИЈУ ПРАВА
- Злата Бојовић, ХИЛАНДАРСКА ПИСМА ДУБРОВНИКУ
- Синиша Самарџић, Посета краља Петра I Карађорђевића манастиру Хиландару 1910. године
- Владан Тријић, Помени Богородице у хиландарским и другим српским повељама
- Томислав Јовановић, Завети дванаест патријарха у хиландарској Палеји са тумачењем
- Милутин Тадић, ВИЗАНТИЈСКИ (СВЕТОГОРСКИ) ЧАСОВНИ СИСТЕМ
- Ненад Шекуларац, БЕДЕМСКИ ЗИД МАНАСТИРА ХИЛАНДАР – узроци настанка деформација
- Небојша Марковић, ИЗ ИСТОРИЈЕ СВЕТОГОРСКОГ ВИНОГРАДАРСТВА
- Светислав Божић, Хиландар као музичка инспирација
О овом издању, у уводној речи Друштва пријатеља Свете Горе Атонске наводи се следеће:
У двадесет деветој години постојања, Друштво пријатеља Свете Горе Атонске објављује јубиларна Десета казивања о Светој Гори. Као и друга наша издања, ово је до сада обезбедило значајан углед, тако да се објављени радови често цитирају у домаћим и страним стручним публикацијама, док комплети Казивања представљају безмало библиофилску вредност. Без посебног публицитета и било какве службене подршке, овај и други подухвати нашег Друштва опстају и напредују као несвакидашње сведочанство прегалаштва и поштовања традиције.
Од прилога у овом издању Казивања, текст грчког научника Јаниса Тарнанидиса, на материјалу старих српских рукописа сразмерно недавно пронађених у синајском манастиру Свете Катарине, разматра свакодневни живот српских монаха 12. и 13. века, као и духовне импулсе који су, у виду претеча исихастичког покрета, могли утицати на дело светог Саве. У тематски сродном прилогу Мирјане Живојиновић закључује се да су хиландарски архив и библиотека настајали у првим данима манастирског живота, доноси се кратак преглед најважнијих архивских докумената и осветљавају личности и дела најистакнутијих писара-преписивача, какви су Роман, Мартинијан, Јов, Теодул или Теодор Спан.
Правноисторијски оглед Тамаре Матовић, на основу грађе сачуване у светогорским манастирима, бави се установом тестамента у позној Византији, истовремено трагајући за коренима дипломатичких формула докумената из светогорских архива. Књижевноисторијски текст Злате Бојовић делом је посвећен настанку обичаја познатог као „стонска свијећа“, односно новчаној надокнади коју су Дубровчани, пошто им је тада још краљ Душан уступио Стон и Пељешац, вековима исплаћивали Хиландару и Светом Павлу, а делом анализи писама и признаница светогорских игумана сачуваних у Дубровачком архиву. Међу историјске прилоге спада и допринос Синише Самарџића, посвећен предисторији, току и последицама посете краља Петра I Карађорђевића Хиландару године 1910.
Владан Тријић у свом раду проучава помене Богородице у српским средњовековним повељама, с посебним обзиром на оне које се чувају у Хиландару, показујући шта се на основу употребљених израза и епитета може закључити о практичној побожности тих векова. Допринос проучавањима средњовековних књижевних текстова даје и Томислав Јовановић, чији се оглед бави Заветима дванаест патријарха у хиландарској Палеји са тумачењем, показујући да ти апокрифи представљају слободнији и књижевно живљи наратив у односу на Библију.
Текст Милутина Тадића о светогорском часовном систему један је од оних који отклањају многе недоумице, на прецизан начин објашњавајући принципе византијског односно светогорског мерења времена, као и начине прерачунавања светогорског у источноевропско време. Прилог Ненада Шекуларца доноси анализу деформација бедемског зида на западној страни хиландарског комплекса (које су, у крајњој линији, проузроковале пожар из 2004), са приказом тренутног стања радова и предлогом коначног статичког и грађевинског решења. Групи технички усмерених прилога у овом издању наших Казивања припада и рад Небојше Марковића, који, осим осврта на историју виноградарства на Светој Гори и анализе неких посебних феномена из те области, доноси најновије податке о обнови и ширењу хиландарских винограда.
Прилог Светислава Божића садржи личну уметничку исповест, а у нашим издањима представља изузетак по приложеном диску са илустрацијом музичког доживљаја Хиландара. Књигу закључује потпуна Библиографија свих радова објављених у Казивањима о Светој Гори, чиме се обележава јубиларни карактер овог издања.
Задовољство нам је, на крају, да заблагодаримо на сарадњи свом саиздавачу, Задужбини Светог манастира Хиландара.
О Митровдану, 2019.