Чачак – ДОНАТОРСКО ВЕЧЕ ЗА ХИЛАНДАР У ЦРКВИ СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА – ГДЕ НЕМА ПОМОЋИ У НЕВОЉИ, НЕМА НИ ЧОВЕШТВА
У Парохијском дому цркве Светог Вазнесења Господњег, са благословом и уз присуство домаћина скупа, преосвећеног епископа Шумадијског и администратора Жичког Јована, у недељу је одржано Донаторско вече са циљем да се прикупе средства за наставак радова на санирању последица пожара и обнову Светог манастира Хиландара. Скуп су организовали старешина храма Иван Пауновић, градоначелник Чачка и Форум привредника Чачка, а присутан је био и министар грађевине и урбанизма Велимир Илић.
– Нема веће љубави него кад се неко жртвује за другога, а та љубав нас је свакако сабрала вечерас овде, да помогнемо манастиру Хиландару. Ја од свег срца поздрављам ову идеју свештенства и градоначелника за ово сабрање и окупљање и тиме ми, заправо, изражавамо то наше братољубље. У рај нас води пут братољубља, а то значи да осетимо другога као себе самога, а онај пут који води у пакао, то је самољубље, оно, кад човек никога поред себе више не види и не примећује, јер види само себе. Наш народ српски, има тако дивну изреку која каже – Помози ми кад кукам, а кад певам, могу и сам. Ми смо се сабрали вечерас да помогнемо нашим монасима који не кукају, они певају, они су благодарни Богу. Тај пожар је братство манастира толико очеличио, зближио, толико их је ујединио, да они сада ватреније служе Богу и светињи, и са већом љубављу се моле и примају и ходочаснике – рекао је поред осталог у својој беседи господин Јован.
Позивајући се на Јеванђеље, старешина Чачанске цркве је у пригодној беседи захвалио присутнима на одзиву и рекао да нам је Господ свима показао какав циљ треба остварити да би се човек спасио: “Ако ли гладнога не нахранисмо, иил онога ко је жедан не напојисмо, или онога ко је у болници не обиђосмо, и у затвору не посетисмо, нећемо заслужити царство Божије, јер, ако не изађемо у сусрет ономе ко је у невољи, нема ту човепгтва. Сад смо се окупили овде због једог великог и Богоугодног дела, да помогнемо нашој, најпре духовној, историјској и културолошкој знаменитости, манастиру Хиландару, који је страдао у пожару између 3. и 4. марта 2004. године, а то дело нас је сабрало и мука и осећање да неко страда, а тај неко је наш ближњи, наши монаси, којима је потребна наша помоћ” и позвао да се на исти начин сви окупе и када је помоћ потребна болници, школи и свакој другој установи у нашем граду, а не само цркви, јер је важно показати добру вољу према свакоме коме је помоћ потребна.
Градоначелник Чачка Војислав Илић је том приликом рекао да ће за неколико дана бити десет година од страдања Хиландара у пожару и да је то прилика да Град Чачак и његови привредници који то желе, помогну у обнови која ће трајати дуго, напомињући да су појединци из нашег града већ упућивали средства, а ово је наставак те добре сарадње, пошто постоје жеље да касније обновимо и саму цркву и друге светиње у нашем граду. Пошто се буџетска средства могу користити само на територији града, рекао је градоначелник, одлучено је да се на овај начин прикупи новац и понуде и друга материјална средства и услуге неопходне у обнови ове светиње. У име Форума привредника Чачка, основаног пре две године на иницијативу Удружења “Градац”, “Уније 2000” и још неколико асоцијација малих привредника, председник Драган Јовић је истакао да је “ово лепа идеја, настала у договору са градоначелником и градском управом, да привредници града дају скроман допринос обнови наше светиње на Светој Гори, тако што ће свако, уплатом на жиро рачун, донирати до 20.000 динара, а многи привредници су већ и до сада у појединачним акцијама уручивали било своје производе, било новчане донације, како бисмо убрзали обнову ове светиње. Изражене су жеље да на пут уручења ове помоћи пођу и представници неке од фирми које могу понудити и конкретне услуге”, рекао је Јовић. Донаторској вечери одазвао се велики број привредника из нашег града.
ИЗ ПИСМА ИГУМАНА МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА УПУЋЕНОГ УЧЕСНИЦИМА ДОНАТОРСКОГ СКУПА
Старешина Чачанске цркве прочитао је и писмо игумана манастира Хиландара, архимандрита Методија, пореклом Чачанина, у коме се, поред благослова и захвалности за добро које се овим собрањем чини, и које ће се умножити, поред осталог, поручује: “Хиландар се овом обновом одређује као наша виталност и наша храброст да спознамо себе, као вера у Бога да нас неће препустити стихији историје и силама света, него да ће нас Господ преумити, поново обновити и подићи. У времену великих искушења, тешке беде и тужне друштвене стварности у којој су срамни покушаји растакања националног бића и хришћанског етоса српског народа, Хиландар представља једну од оних тврђава вере, одбране и одмора, које окрепљују дух и дају наду у опстанак нашег народа. Наш Свети манастир, као део јединственог бића Свете Горе, свештене заједнице 20 православних, царских манастира, будно дочекује ново доба, сигурно ослоњен на предање Свете цркве, са Господом у средишту, са Пресветом Богомајком као ослонцем и светитељима Божијим и небројеним светогорским подвижницима, кроз више од хиљаду година живота у врту Богородице, подно горе Атоса.”
3.Л.С.
Извор: Чачански глас