21.11.2021.
⚠️ 21.11.2021. ЗБОГ ПОЈАВЕ ВЕЋЕГ БРОЈА СЛУЧАЈЕВА ОБОЛЕЛИХ ОД КОВИДА 19 У ХИЛАНДАРУ, ДО ДАЉЕГ НИСУ МОГУЋЕ ПОСЕТЕ МАНАСТИРУ. О променама режима посета управа манастира ће благовремено обавештавати...
13.11.2021.
Хиландарска светогорска лавра Немањића прославила је молитвено и свечано своју ктиторску славу, Светог краља Милутина. Ове године навршава се седам векова од његовог упокојења, јубилеј који се прославља у целој Српској цркви, као спомен на великог владара и ктитора. Гости хиландарског братства били су Његово Преосвештенство Епископ нишки и војни г. Арсеније, заједно са Начелником Генералштаба Војске Србије генералом Миланом Мојсиловићем и делегацијом Војске Србије. Ово је уједно и права званична посета начелника Генералштаба Војске Србије светогорској српској светињи. Генерал Мојсиловић се у Хиландару поклонио светињама и разговарао са игуманом манастира архимандритом Методијем и братијом. Захваливши се на указаном гостопримству, генерал Мојсиловић је истакао да му је велика част и задовољство што је у прилици да као први начелник Генералштаба Војске Србије посети Свету гору и једно од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа, манастир Хиландар. На дан празника Светог краља Милутина, обележава се такође и Дан верске службе у Војсци Србије, у спомен на 12. новембар 1839. године, када је донет закон којим је регулисана свештеничка служба у тадашњој војсци. На празничном бденију, као и Евхаристијским сабрањем, началствовао је Преосвећени владика Арсеније, уз саслуживање игумана Светог манастира Хиландара архимандрита Методија, манастирских свештенослужитеља и војног свештенства. Након славске трпезе освећен је мозаик Светог краља Милутина, који је непосредно пред празник стигао у царску српску лавру и постављен у ниши јужног степеништа Великог конака. Фото: монах Милутин...
07.11.2021.
Игуман Светог манастира Хиландара архимандрит Методије био је гост и предавач на свечаностима које је организовала Митрополија Дидимотиха, места које се налази на само триста метара од турске границе, на крајњем североистоку Грчке. Сваке године се у грчком граду Дидимотихо свечано прославља празник Светог Јована Ватаца, кога Православна Црква слави 4. новембра по новом календару. У празничним данима под називом „BATATZEIA“ (Дани Светог цара Јована Дуке Ватаца) ове године је учествовао и хиландарски игуман Методије. Његов домаћин био је Митрополит Дидимотиха, Орестијаде и Суфлија г. Дамаскин. Игуман Методије је учествовао у празничним богослужењима којима је началствовао митрополит Дамаскин. Хиландарски игуман је био и један од говорника на научном скупу посвећеном теми „Свети Јован Ватац и светогорски манастир Хиландар“. Архимандрит Методије је говорио о односу Светог Саве, првог Архиепископа српског, према Никејском царству и нарочито према Светом цару Јовану Ватацу. Посебно је важно нагласити да је Свети Јован даровао Светом Сави део Часног Крста, када је он по повратку са свог првог путовања у Свету Земљу посетио Никеју, вероватно 1231. године. Честица Часног Крста се до данас чува у Хиландару. Са тог путовања Свети Сава је у Хиландар донео и иконе Тројеручицу и Млекопитатељницу, као и игумански штап Патерицу. На симпосиону су, поред хиландарског игумана, говорили и политиколог и писац Константинос Холевас и историчар Јоанис Сарсакис. Холевас је говорио о односу Срба и Грка у периоду од Св. Јована Ватаца до грчког рата за независност 1821. године. А Сарсакис је у свом излагању поредио житија Светог Јована Ватаца и Јована Каподистрије. Свети Сава и Свети Јован Ватац Свети Јован Ватац рођен је 1193. године. Венчао се са ћерком никејског цара...
04.11.2021.
Најзначајнији духовни и културни центар српског народа, Манастир Хиландар, добија први мозаик у својој вишевековној историји. Мозаик његовог највећег ктитора после Светог Симеона и Светог Саве – Светог краља Милутина, за само два месеца створен је у уметничкој радионици породице Ивановић из Параћина и са својим ауторима је већ кренуо до свог одредишта на Светој Гори. Повод за израду овог изузетно вредног уметничког дела је обележавање 700 година од смрти знаменитог српског владара који је подигао Србију до велике балканске силе. Изузетан рад уписује творце мозаика, академског сликара светског реномеа Зорана Ивановића и његово троје деце: Темјана, Василису и Темјану, у српску духовну историју. У среду 3.11. увече, дан пре кретања пут Свете Горе, мозаик је представљен у новој галерији Културног центра у Параћину, где је привукао велику пажњу. Параћин се поноси Ивановићима који ће, својим делом, оставити траг не само у српској, већ и у вери свих православних хришћана. „Добили смо из Хиландара претежак задатак да за само два месеца урадимо овај мозаик, па је заједнички рад нас четворо био једини начин да одговоримо том кратком року. Радили смо старом инверзном техником, са наличја, па смо тек два сата пре него што смо мозаик представили јавности први пут видели право лице краља Милутина. Он је ктитор Манастира Хиландар, највише заслужан што је ова светиња таква каква данас јесте. Набавка материјала за израду била је једна од најтежих ствари. Део стакла наручили смо из Италије, али део мозаика који представља саму светињу Хиландар, којег краљ држи у наручју, урадили смо природним каменом. Врло тенденциозно, да не оскрнавимо ту природност и лепоту којом наш манастир зрачи“, каже Зоран Ивановић, и...
29.10.2021.
Државна Комисија за Хиландар, на седници која је одржана 28. октобра 2021. у Светом манастиру Хиландару, усвојила је извештај за 2021. годину и донела план активности за обнову преосталих 20 одсто светиње страдале у пожару, а који ће бити реализован у наредне две године. Седници су присуствовали стручни чланови Комисије на челу са министром без портфеља у Влади Србије и замеником председника Комисије г. Ненадом Поповићем, као и игуманом Светог манастира Хиландара Високопреподобним архимандритом Методијем са епитропима, монасима Теодосијем и Митрофаном. Поповић је у изјави за Танјуг након седнице, првој након усвајања Закона о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландара, рекао да су чланови Комисије задовољни оним што је урађено и да се све ради у складу са грчком службом за заштиту споменика на Светој Гори (КеДАК). Изјавио је да су сва средства за завршетак обнове обезбеђена и да је држава Србија захваљујући новом Закону издвојила 360 милиона динара до 2023. године, када се очекује завршетак радова. Хиландар представља осам векова наше историје и традиције и он је наша најстарија институција. Новим законом смо обезбедили дугорочно финансирање Хиландара. Пандемија корона вируса и даље представља велики проблем. На Светој Гори има манастира под карантином, а дешава се да радници не могу да дођу јер су заражени корона вирусом. Али они којима је то омогућено раде са великим ентузијазмом“, рекао је г. Поповић. Како је истакао, најважније је да је донета историјска одлука о дугорочној обнови и заштити манастира, јер „први пут ће се радити реконструкција ризнице и јужног дела светиње, а биће изграђен и потпуно нови депо у коме ће се чувати покретно благо манастира. Радиће се и на реконструкцији...
Страна 2 од 13«12345...10...»Последња »
