У време док још није постао епископ, архимандрит Атанасије је 1990. године дошао у току лета на Свету Гору. Осим Хиландара обилазио је и друге манастире. У то време, скоро сви манастири су већ били прешли на општежитељни поредак, осим четири, међу којима је био и Хиландар. Светогорци су замолили о. Атанасија да предложи тадашњим Хиландарцима да и они донесу одлуку о преласку из идиоритмије на општежиће. О. Атанасије је написао једно писмо хиландарским старцима, где им је пренео расположење Светогораца. Тако је и он умногоме утицао да се и у Хиландару врло брзо донесе одлука о преласку на древни поредак општежића – на дан Преподобне Ангелине српске (30.7/12.8.). Устоличење новоизабраног игумана о. Пајсија било је исте године за Покров Пресвете Богородице (1/14. 10.) На архивској фотографији снимљеној тог дана је о. Атанасије који је служио Свету Литургију, док је са десне стране представник Велике Лавре који предаје игуману Пајсију игумански жезал и представници Свештене Општине. Након пожара 2004. г. тадашњи умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије је, ради подршке хиландарском братству, те године после Васкрса, боравио неколико седмица у Хиландару, учествујући на свакодневним богослужењима и чак и на неким послушањима, као што је косидба у маслињаку о којој сведоче фотографије тадашњег монаха Доситеја Хиландарца, настале 29. априла 2004. године. Боравак у Грчкој и на Светој Гори је искористио да, од великог броја својих пријатеља које је тамо имао, прикупи и прилоге, како за обнову Хиландара, тако и за помоћ пострадалим косовскометохијским светињама пострадалим у мартовском погрому исте године. Хиландарско братство се непрекидно моли за покој његове душе, уједно верујући да су добили још једног молитвеног заступника пред Престолом...
У ноћи између трећег и четвртог марта 2004. године избио је пожар у манастиру Хиландар. Тада је унишено више од половине манастирских зидина. Већ 17 година траје велика акција обнове Хиландара Најпре је замишљено да радови буду готови до 2022. године, а да ли ће то заиста бити тако и колико је пандемија омела радове? https://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2021/03/06/18258774/hilandar-060321.mp4 Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Миливој Ранђић, директор Задужбине манастира Хиландара у Београду, истакао је да су процене биле да ће се много брже завршити обнова. Време је донело свој изазов, економску кризу, Грчка је била погођена кризом и престала је да помаже материјално, колико је помагала у првих пар година. Хвала богу, Република Србија је све време ту да помогне. „Прошле године су радови почели тек у јуну месецу. Очекујемо да се обнова заврши током 2023. године, уз нашу дубоку жељу“, рекао је Миливој Ранђић. Колико на радове утичу и специфични услови живота, јер у Хиландару нема струје, нема копнених путева. „Света Гора је полуострво, али је тај део затворен и можете само бродом да дођете. Света Гора је самоуправни део Републике Грчке и на њој важе посебни прописи, пре света Светогорски статут, званични документ Републике Грчке. Тамо је све организовано према монашком животу. Монашка аутономија је нјстарија демократија у Европи, и све мора бити усклађено са тим прописима и правилима живота“, истакао је Ранђић. Шта је највећи изазов? „Увек је највећи изазов било снабдевање. Има дана када брод не може да пристане у луку због таласа. Избор радника који су обучени за врсту посла“, истакао је Миливој Ранђић, директор задужбине манастира Хиландар. Пожар је прогутао северну половину манастира, шест конака је...
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија у парохијском дому храма Васкрсења Христовог при Хиландарском метоху у Нишу 4. марта 2021. године свечано је отворена библиотека Старац Никанор Хиландарац. Преосвећени Владика је освештао просторије библиотеке уз саслужење протојереја Миодрага Павловића, архијерејског намесника првог нишког, и ђакона Ђорђа Филиповића, уз појање протојереја Дејана Крстића, професора Богословије Светог Кирила и Методија. Владика нишки Арсеније се по освећењу обратио присутнима. -Верујемо да је ово само почетак и да ће библиотека коју овде видимо да се шири и да расте и да буде на корист свих грађана Ниша, истакао је Владика, а затим уручио и благодарнице које је братство храма наменило свим заслужним појединцима и институцијама, који су помогли да се оформи ова библиотека. -Библиотека носи назив Старац Никанор Хиландарац, који је обновио Хиландарски метох у Нишу, а за датум свечаног отварања изабран је управо датум његовог блаженог уснућа у Господу пре 31 године, рекао је за Радио Глас протојереј Бобан Стојковић. Са формирањем библиотеке братство храма је, под руководством старешине храма и управитеља Библиотеке протојереја Бобана Стојковића, започело током ванредне ситуације проглашене 2020. године услед пандемије вируса ковид 19. За једанаест месеци прикупљено је неколико хиљада књига од којих је селектовано преко три хиљаде наслова који својом тематиком приличе парохијској библиотеци. Велику помоћ у формирању ове библиотеке пружили су управа и библиотекари Народне библиотеке Стеван Сремац у Нишу, који су комплетну библиотечку грађу стручно средили. Формирање библиотеке помогли су донацијом значајног броја књига и Матица српска, Народна библиотека Србије, Библиотека Града Београда и Службени гласник, као и Центар за црквене студије, Центар за византијско-словенске студије Универзитета у Нишу и Међународни центар за православне студије. Извор: Епархија нишка,...
Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије преминуо је 4. марта 2021. године у вечерњим часовима у Јавној здравственој установи Болница Требиње. Владиκο, бесмртног имена, вјечна ти успомена! Сахрана новопрестављеног умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија биће одржана у суботу, 6. марта 2021. године, на Задушнице, према сљедећем распореду: 8.30 часова – Јутрење са опијелом у Саборном храму у Требињу, 10.00 часова – Света Литургија испред Саборног храма у Требињу, 12.00 часова – Полазак погребне поворке, са одром нашег драгог владике, праћеног свештенством и вјерним народом, од Саборног храма у Требињу до манастира Тврдош (прошавши кроз главну капију порте, даље, улицом Десанке Максимовић, кроз Његошеву, скренувши затим у улицу Војводе Степе Степановића, до кружног тока, и даље Засад Пољем до манастира Тврдош), 13.30 часова – Укоп у параклису Васкрсења Господњег у гробљу манастира Тврдош. До дана сахране, тијело новопрестављеног епископа Атанасија биће изложено у требињском Саборном храму, у којем ће се, у петак, 5. марта 2021. године, од 9.00 часова служити света Литургија уз поклоњење вјерних. Епархија захумско-херцеговачка и приморска моли све, који буду присуствовали богослужењима и сахрани епископа Атанасија, да се строго придржавају противпандемијских мјера прописаних од стране надлежних институција. Представник Епархије захумско-херцеговачке за медије Бранислав Рајковић, ђакон Извор:...
АКТУЕЛНО: ГОДИШЊИЦА ПОЖАРА И ВЕЛИКА ОБНОВА НЕМАЊИЋКЕ ЗАДУЖБИНЕ (Чланак је објављен у Политикином магазину 28.02.2021. Аутор је новинарка Јелена Чалија која је разговарала са Миливојем Ранђићем, директором Задужбине Хиландара из Београда) Уз непрестани труд да се радови не заустављају, упркос светској економској кризи и пандемији вируса корона, данас је обновљено око 80 одсто изгорелих објеката Не поновило се. Ни та ноћ у којој је беснео пожар, ни то јутро када је Хиландар освануо сав у пепелу. Не поновио се више ни тај март 2004. године, јер само 13 дана после светогорске светиње, гореле су цркве и манастири на Косову и Метохији: Богородица Љевишка, манастир Светих архангела, Девич, уништено је у том мартовском погрому 35 светиња, а 19 људи је убијено. Пожар у Хиландару беснео је целу ноћ 3. на 4. март, а братству које се борило против ватре први су у помоћ притекли Светогорци из суседних манастира, а касније и ватрогасци. Према ономе што данас знамо, ватру је изазвала гвоздена пећ у једној од соба конака у згради Игуменарије. Приметивши пламен у келији на доњем спрату, Хиландарци су одмах почели да га гасе и успели да се изборе с њим. Али, онда су приметили пламен који куља испод крова Игуменарије и схватили да се пожар већ разбуктао. Гоњен ветром, пожар је брзо почео да се шири по објектима спојеним дрвеним крововима. Ускоро су почели да горе редом суседна Дохија, Велики конак, улазни комплекс, Бели конак. До тренутка када је пожар угашен, у пламену је нестало више од половине зграда српске царске лавре. Данас је обновљено око 80 одсто изгорелих објеката. Светска економска криза 2008. озбиљно се одразила на...
