Хиландар – Три године након разорног пожара, обнова Хиландара постаје све видљивија и оку обичног посетиоца.
После прве две године рашчишћавања рушевина и обнављања основне инфраструктуре и стварања услова за организовање даљих радова, у 2006. и почетком 2007. године, почињу да се издвајају веће архитектонске целине и здања која полако попримају свој пређашњи изглед.
Већ крајем 2004. реконструисано је и дозидано “Радничко насеље“ у оквиру којег се налази више објеката за смештај и рад.
Средином 2005. реконструисана је и “Портарница“ на улазу у манастир са привременом наменом гостопријемнице и књижаре. [више о пројекту]
Реконструкција Ризнице
У априлу 2006. отворен је део поставке у манастирској ризници, након детаљне реконструкције која је започета још 2000. године. Због лошег материјала који је коришћен током њене градње 1970. године и нестабилних микро-климатски услова унутар објекта, експонати су били угрожени услед неодговарајућег процента влаге и колебања температуре. Реконструкција објекта је обухватала израду дренаже терена, повећање дебљине зидова, уграђивање савремених система за одржавање оптималног нивоа температуре и влаге, савремену противпожарну и противпровалну заштиту, као и потпуну обнову ентеријера. [више о пројекту]
Комплекс Сенара
У априлу 2006. пуштен је употребу и потпуно реконструисан конак “Сенара“ у оквиру истоименог комплекса под северним зидинама Хиландара. Од трошне и напуштене грађевине зидане каменом, блатом и дрветом, добијен је савремени објекат са свом савременом опремом, који је при томе у потпуности задржао изворни и аутентични амбијент старог здања. Конак је намењен за смештај гостију и има капацитет од 55 лежајева.
У оквиру комплекса “Сенара“ обновљена су и друга два објекта. У априлу 2007. су завршени и последњи занатски радови на у конаку “Хатларница“ чија је намена пријем гостију као и додатни смештај за све бројније хиландарско братство. Пре тога, завршена је обнова објекта “Штала“ у којој је смештен привремени магацин материјала, опреме и алата, који ће након измештања ослободити простор за око 50 нових места за смештај гостију. [више о пројекту]
Конак из 1814
Нова фаза Обнове Хиландара је започела крајем децембра 2005. када су започети припремни радови на обнови “Конака из 1814“, прве од изгорелих грађевина која ће бити обновљена. Такође, Свештени сабор манастира је донео одлуку да ће од овог пројекта па надаље, све радове изводити сам манастир, односно његови стручњаци и радници, уз подршку Задужбине Светог манастира Хиландара из Београда. Тиме је обезбеђена значајна уштеда средстава и сагласје између извођења обимних радова са вековним поретком живота у манастиру.
Радови на конаку су, после додатних консултација о решењу конструкције са грчким стручњацима из КеДАКА-а (Центар за очување светогорског наслеђа), настављени у мају 2006. У приземљу конака jе ти смештена књижара а на горња два спрата, као и пре пожара, келије за посебне госте и синодик – сала за саборе. Конак је обновљен у јуну 2007.
Рестаураторска и грађевинска обнова 538,37 м2 корисне површине Конака из 1814., представља пример како ће се одвијати обнова осталих оштећених здања. Током свих фаза обнове строго ће се водити рачуна да објекти у којима се примењују комбинована, традиционална и савремена градитељска техничка решења, задрже у потпуности аутентичност препознатљивог светогорског и хиландарског амбијента. Сви детаљи, материјали, боје, у највећој могућој мери, биће примењени по узору на стање пре пожара
[освећење конака након завршетка радова]
Конак из 1816-21
Након молебана за Богом благословен и успешан почетак радова на обнови конака из 1816–21 године, градилиште је званично отворено у понедељак 10.09.2007. Завршетак обнове конака је планиран до лета 2010.
У јуну месецу 2007. године, управни одбор Центра за заштиту светогорског наслеђа (КеДАК) из Солуна, сагласио се са главним архитектонско-грађевинским пројектом за обнову хиландарског Конака из 1816-21. У складу са законском процедуром пројекат је претходно добио сагласност техничке комисије Свештене општине Свете Горе.
Пројекат обнове Конака из 1816-21 израдио је Стручни савет за обнову Светог манастира Хиландара на челу са архитектом проф. др Мирком Ковачевићем, уз асистенцију грчких стручњака архитекте Христифора Параскевопулоса и грађевинског инжињера Јаниса Вакуфариса са сарадницима. Судећи по оценама надлежних грчких служби, хиландарски пројектни тим је успешно решио најважније задатке: предвидео аутентичну реконструкцију простора и поновио изгорелу дрвену конструкцију без угрожавања статичке сигурности објекта.
Конак из 1816-21. има 2724 м2 корисне површине од 5897 м² колико је оштећено и уништено у пожару. У њему ће поново бити смештени гостопријемница, управа манастира, келије за братство и госте, док ће као нови садржај бити смештене конзерваторске радионице. Када Конак из 1816-21, познатији због својих размера као Велики конак, буде довршен, Хиландар ће у великој мери повратити део амбијента који је препознатљив његовим старим поклоницима.
Наставак радова и добијена сагласност КеДАК-а омогућује да се обнова Хиландара одвија планираним током. Почетак радова на објекту обележиће демонтажа привремене металне конструкције за осигурање зидова коју су пројектовали и поставили грчки стручњаци. Након тога следе радови на реконструкцији који ће, подељени у три фазе, трајати до лета 2010. Након добрих искустава са реконструкцијом претходног објекта, Конака из 1814, Свети манастир и овај велики посао организује тако што ће радове изводити његова Неимарска служба.
За реализацију овог пројекта, судећи пре свега по предрачуну који је усвојио КеДАК, потребно је обезбедити готово 6 милиона евра. Прва средства обезбеђена су већ крајем 2006. године од стране Владе Републике Србије за набавку дела потребне опреме. Након усвајања буџета за 2007. очекује се наставак помоћи Републике Србије за очување и обнову Хиландара, једног од најважнијих духовних и културних споменика српског народа.
Општи план Обнове
У марту ове године, КеДАК је прихватио “Општи план Обнове“ који је 2006. израдио стручни савет манастира Хиландара. Овај документ је обухватио цело подручје обнове са потпуним и детаљним описом свих потребних пројектних целина. Општи план обнове представља основу за реконструкцију, даљи развој и одржање манастирског комплекса и имања.
Остали пројекти
Готово непрекидно се поред великих пројеката, одвијају многи конзерваторски, рестаураторски, мањи грађевински и занатски радови. Поред самог Хиландара, неимари раде и у Светом Василију на мору, испосници Светог Саве и великом конаку у Кареји, на метоху Какову и у његовом дрвопрерађивачком погону… Келија Самарија са параклисом Светог Архиђакона Стефана, која се налази на брду изнад хиландарске арсане (луке), такође је потпуно обновљена. [више о објекту]
Брига и подршка
Брига за манастир Хиландара и његово непроценљиво наслеђе, побудила је многе да понуде и приложе помоћ за његову обнову и заштиту. Највећи донатор подухвата обнове је Влада Србије, чији је председник Војислав Коштуница обећао да ће у првих 10 година након пожара држава давати по милиона евра годишње. То обећање је у протекле три године одржано. Српска православна црква је са своје стране прикупила око 2 милиона евра, Задужбина Хиландара око 1 милион… Велики број институција, предузећа и појединаца је такође дало значајне прилоге за обнову манастира. Посебно радује чињеница да су многобројни пријатељи и поштоваоци Хиландара широм света, исказали искрену љубав и подршку кроз многобројне акције скупљања помоћи и обавештавање својих локалних средина о угроженом наслеђу осмовековног манастира.
У периоду који је пред нама, вредност радова ће се веома повећати, тако да ће бити потребно обезбедити још средстава. По плану неимара за завршетак обнове манастира биће потребно 25 милиона евра. Планирано је да радови буду завршени до 2013. године.
Са благословом манастира, на заједничком послу нашле су се и стручне институције, пре свих грчки КеДАК, а затим са страна српске државе, министарство културе, Завод за заштиту споменика културе, Народна библиотека, Архив Србије, архитектонски, пољопривредни, шумарски факултети из Београда, које, свака у свом делокругу, доприносе мултидисциплинарном подухвату Обнове.
Септембра 2007. лета Господњег, Хиландар је велико градилиште. Гради се каменом, малтером и дрветом али се гради и духом. Уз грађевине, расте и манастирско братство чији је број већ увелико премашио 40 али што још више радује, просек година је испод 40.
Прилазећи Хиландару, сваки поклоник бива преплављен мноштвом звукова, боја и мириса из прелепог Богородичиног врта, како Свету Гору још називају. Са њима се мешају звуци градилишта и радионица који допиру са свих страна, журба запосленик неимара, призори великих кранова над манастирским бедемима а све је то и даље у неком складу, под окриљем светиње и благослова Велике српске царске лавре, чије масивне грађевине, иако оштећење ватреном стихијом и даље плене својом тајновитом лепотом.
