НАЗИВ ПРОЈЕКТА:
Реконструкција, рестаурација и конзервација објеката сенаре, штале и хатларнице (мазгаре) са променом намене у комплекс за смештај гостију
НАРУЧИЛАЦ: Света Српска царска лавра Хиландар, Света Гора Атоска, Хеленска Република
ИНВЕСТИТОР: Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд, Србија и Црна Гора
ДОНАТОР: Влада Републике Србије
ИЗВОЂАЧ: Техничка служба Светог манастира Хиландара
РОК: 01. фебруар 2005. – 31. март 2006.
ВРЕДНОСТ РАДОВА: 67.000.000 динара
Увод | Историјат | Реконструкција| Изглед после реконструкције
Увод
Поред прилазног пута манастиру, на ободу баште, налази се комплекс који се некад користио за смештај манастирских животиња и хране за животиње (сена) по чему је и добио име Сенара. Објекти нису у употреби већ неколико деценија и налазили су се у веома лошем стању, нарочито узимајући у обзир чињеницу да је зидан комбинацијом камена и блата.
Како је Хиландар прави мали средњовековни град у коме се, уз монахе, раднике на имању и поклонике, могло затећи и 150 људи дневно, још пре пожара био је изражен проблем одговарајућег смештаја гостију. Због тога је пре неколико година припремљен пројекат реконструкције старе сенаре, штале и куће за мазгаре са променом намене у конак за смештај гостију манастира. У складу са светогорском праксом, овакви конаци су, у главном, смештени ван манастирских зидина.
Након разорног пожара проблем са смештајем је избио у први план. Реконструкцијом поменутог комплекса којом ће се добити капацитет од преко 50 лежајева, решиће се у великој мери проблем смештаја посетилаца. У оквиру комплекса предвиђени су и кухиња и трпезарија. Изградњом ових објеката ослободиле би се нове келије у манастиру за смештај монаха и искушеника.
Пројектом је предвиђено демонтирање неквалитетних делова објеката, које због врсте употребљеног материјала (земља уместо малтера) није могуће конструктивно оспособити за ношење предвиђеног оптерећења. Након тога ће се уз коришћење већ постојећег камена, спровести реконструкција комплекса који ће добити нову намену али ће задржати у највећој могућој мери првобитни изглед, како би се очувала аутентичност манастирског амбијента и архитектонског наслеђа.
Положај и историјат
Комплекс штале са кућом мазгара (хатларницом) и сенаром манастира Хиландара налази се изван манастирских зидина, недалеко од северног зида. Ради се о комплексу састављеном , с почетка од четири различите грађевине, од којих су данас очуване три. Постојеће грађевине формирају комплекс који у основи има облик слова “Г“ (чији се дужи крак простире у правцу север-југ).
Двоспратна грађевина (кућа мазгара), која се налази на југу, ослања се са северне стране на једноспратну (стају), издужене основе, а ова, пак, са своје северне стране на један други, знатно виши објекат (сенару), постављен попречно. На јужном зиду сенаре још су видљии трагови једне дугачке зграде, паралелне са источне стране са издуженим објектом штале. Ова зграда је такође служила као штала и срушена је релативно скоро.
Нема података о времену настанка и о фазама градње комплекса. Изгледа да је настао у 19. веку у различитим али међусобно блиским, временским интервалима. Новије доградње из двадесетог века нису измениле изглед, архитектонску физиономију, као ни функцију комплекса. Судећи по додирној спојници северног зида стаје са југозападним крајем зграде сенаре, можемо да претпоставимо да је сенара вероватно настала пре стаје .
Реконструкција
Основни принципи интервенције на комплексу су очување у највећем степену аутентичности конструкције, задржавање типологије, задржавање и конзервација свих историјских и декоративних елемената и сваке историјске фазе три грађевине, које сачињавају комплекс.
Случај комплекса стаје – сенаре манастира Хиландара је од посебног значаја, пошто јасно можемо да дефинишемо његову намену и због тога што је један од најкарактеристичнијих и најрепрезентативнијих објеката ове врсте, сачуваних на Светој Гори.
Посебно је значајан рад на реконструкцији штале, дугачког приземног објекта са архитектонски занимљивом дрвеном кровном конструкцијом, који ће након реконструкције сачувати изворни изглед. Кровна конструкција примењена на објекту штале је типа “просте вешаљке“, постављена по принципу “рог везач“ Може се сматрати претечом савремених дрвених решеткастих носача који су се појавили средином 20. века, дакле 150 година након градње комплекса. У објекту неће бити постављена таваница тако да ће амбијент, уз промену намене, остати аутентичан.
У току интервенције биће изведени радови на ревитализацији и рестаурацији куће за мазгаре, стаје и сенаре. Извршиће се такође сви неопходни радови на преуређењу и давању нове намене просторијама комплекса, тако да добије функцију конака манастира.
Услед веома лошег стања зграде сенаре, није могуће њено потпуно очување. Биће изведена потпуна деконструкција. Конструктивни склоп биће масиван а објекат ће са спољне стране бити озидан каменом. Нова грађевина ће бити троспратна са двоводним кровом и кровним прозорима. У основи ће следити оквир претходне зграде сенаре. Висина ће бити иста као код постојеће зграде. Што се тиче спољашњег изгледа, он ће следити облик, ред и квалитет, како камене масе, тако и дрвене арматуре зидова сачуваних до данас.
Што се тиче унутрашњег уређења комплекса, у сенари ће на сва три нивоа бити смештене спаваће собе и санитарне просторије. У стаји, која је издужене основе, биће смештена гостопријемница (архондарик) и трпезарија. На западном крају ће бити остава, перионица и дрвени балкон. Простор гостопријемнице ће комуницирати са простором конака (сенаре) и са приземним простором објекта мазгаре. У приземљу куће мазгара ће се формирати мања кухиња, остава и санитарне просторије. На спрату ће бити три собе – келије и једна просторија са камином за заједнички боравак.
Објекат Сенара је пуштен у употребу у априлу 2006. године. До априла 2007. завршену су и последњи радови на друга два објекта, Штали и згради за мазгаре (Хатларници).
