Оштећења од пожара:
Поглед из ваздуха после пожараОвај конак је солидније зидан и сви делови потичу из истог времена. У њему се налазила манастирска управа, књижара, гостопријемница, као и келије за смештај гостију. Има два јака спољна зида који су остали сачувани. Сачувани су и ступци са луковима у подруму. У подруму конака је свеДео конака после пожара сачувано. Тек на 1. и 2. спрату се налазе бондручни зидови који су изгорели. Фасада и дрвенарија су уништени.
Архитектура:
Изглед из дворишта пре пожараПоложај конака може се идентификовати с положајем некадашњег првог дворишта које је описано у неколико извора. То је, заправо, скоро читав северни и северозападни део манастира с великом унутрашњом и још већом спољном фасадом према башти, фасадом која је уједно и спољно лице обимног манастирског зида. Конак има подрум, приземље и два спрата. На северу се то прилично издужено здање ослања на улазни део (6) и североисточни конак (8), а на западу је спојено с очигледно старијим објектом који је пресечен (10), односно чији је североисточни део порушен.
Поред масивног спољног зида, у доњој зони понегде широког и око три метра, и исто тако снажног унутрашњег – према порти – широког преко једног метра, конструктивни склоп конака чине, паралелно са зидовима, а између њих, и два реда снажних стубаца у подруму и приземљу. Распони између стубаца и између зидова и стубаца, како у подруму тако и у приземљу, премошћени су већим делом луковима, а мањим архитравно, дрвеним гредама. На спратовима су само спољни и два попречна зида масивни, док је све остало бондручне конструкције. У подрум, као и у приземље, може се ући непосредно из порте. На спратове се стиже степеништима с два краја објекта. Подрум је скоро потпуно отворен простор. Он има само неколико лаких преградних зидова који одвајају део с питосима за чување уља. Приликом изградње уређен је делимично као штала, а у њега су тада смештени, сачувани скоро у целини до данас, млин за со и млин за жито – сувача. Приземље је било Питоси у подрумуизграђено као житарница – простор с амбарима за чување жита. Крајем деведесетих година XX века, будући да се пре тога дуго, више од пола века, није користио за чување жита, тај простор претворен је у гостопријемницу и просторије управе манастира. Спратови су од времена грађења били намењени становању и обедовању. Северни део на оба спрата садржи по неколико већих келија с по две собе и кухињом, као и просторије за управу, а западни собе с више кревета предвиђене за смештај гостију, док су на првом спрату кухиња и трпезарија, такође намењене гостима. Оба спрата по средини имају широке ходнике, а собе су према спољним зидовима.
Ha оба спрата су такође, повезана степеништима на крајевима конака и ходницима, велика проширењаДео конака ка улазу са столовима и клупама за заједнички боравак. На другом спрату то је фандарик. Крајњи западни део конака на свим етажама, осим у подруму, има нужнике. Просторије с нужницима постоје на оба спрата и на северном крају. Све међуспратне конструкције су дрвене, као и кровна конструкција. Покривач је од камених плоча.
Фасада према порти, према југоистоку, од тла до кровног венца и од западног до северног краја, зидана је врло правилно и на исти начин – редови тесаника смењују се с по два реда опека. Лукови изнад отвора, како прозорских тако и свих других, изграђени су наизменичном употребом камених квадера и по две опеке. Највећи је отвор на северном крају, кроз који се улази у порту. Он је премошћен двоструким луком – то јест с два лука која леже један изнад другог, с тим што је доњи увучен неколико сантиметара. Постоје већи отвори и на западној страни, на истуреном делу објекта, и у Гостопријемница пре пожараприземљу и на спрату – једни изнад других – што је, у ствари, отворен степенишни простор с проширеним подестима. Један већи отвор, лучно премошћен, у средини приземља – житарнице – служио је за уношење жита, а архитравно премошћени отвори на првом и другом спрату, с истуреним балконима дрвене конструкције, служили су за уношење дрвета за огрев.Ентеријер пре пожара Низом од три лука на каменим стубовима премошћен је већи отвор поменутог проширења ходника на првом спрату код северног степеништа, а на супротном, западном крају исте етаже исти такав већи отвор, који је служио за уношење огревног дрвета у конак, премошћен је архитравно преко дрвених стубова. На другом спрату из равни фасаде истурена су и три еркера – два ужа и један шири. Сви видљиви дрвени делови фасаде, осим прозора, обојени су мат црвеном бојом, зидови еркера окречени су бело, а сви прозори су светлоплави. Између два подрумска отвора на средини фасаде уграђен је квадер с уклесаном 1816. годином, а под кровним венцем на северном делу исписана је 1821. година.
Ентеријер пре пожараФасада према башти – према северозападу – није стилски чиста као унутрашња према порти. Њена доња половина, до висине међуспратне конструкције између подрума и приземља, зидана је притесаним каменом, не нарочито правилно сложеним. У тој доњој зони има мало отвора – седам – и већина је накнадно пробијена. Северни део доње половине фасаде чине три дубља пиластра која су у висини међуспратне конструкције између приземља и првог спрата повезана луковима, те су тако формиране две дубље и високе нише. Уз западни пиластар, од наведена три, накнадно је призидан део зида који око два метра испада из равни већег дела фасаде. Од тог тако изломљеног дела на око 12 метара према западу постоје још два дубља пиластра, такође повезана луком на истојИзглед из дворишта пре пожара висини као и претходни. Осим једног прелома, део фасаде између два поменута пиластра и самог северозападног краја фасаде, то јест угла објекта, нема других карактеристичних појединости. На северозападном крају фасаде, то јест близу угла објекта, такође постоје пиластри избачени из равни зида, и то око два метра, који су, као и претходни, одозго повезани луком. Сам угао призидан је уз пиластар накнадно (1916). Горња половина фасаде потпуно се разликује од доње. Она по висини одговара приземљу и спратовима. Има преко 70 отвора обрађених на врло сличан начин као отвори према порти. Зид је делимично изведен од наизменичних редова камена и опеке. Два двоспратна и два једноспратна еркера испадају из равни фасаде, као и неколико балкона. Изнад средњег пара пиластара повезаних луком део фасаде је истурен. За разлику од доњег дела, на горњем постоје правилно распоређени отвори остали од греда скеле, као и на призиданом делу уз три пиластра на северу. Бондручни зидови еркера окречени су бело, a скоро сви дрвени делови прозора су светлоплави.
Гостопријемница пре пожараНа фасади која је оријентисана према југозападу, у доњој половини, до висине међуспратне конструкције између подрума и приземља, постоје три дубока пиластра. Они нису, као претходни, одозго повезани луковима, већ дрвеним гредама, архитравно. У приземљу и на спратовима изнад тих пиластара постоје отворене терасе.
Време настанка објекта већ је наговештено годинама које су забележене на унутрашњој фасади, према порти. У висини подрума то је 1816, а под кровним венцем 1821. година. Међутим, доња половина спољног зида према северозападу сигурно је старија. To је, како се закључује на основу хронолошке анализе одбрамбених објеката, обимни манастирски зид из фазе проширења комплекса у време краља Милутина, дакле с почетка XIV века. Све до 1809. године, што показује један ликовни извор, део тог зида изнад три пиластра на северу имао је сачуване зупце на круни.
Из: Војислав Кораћ, Мирко Ковачевић, Манастир Хиландар, Конаци и утврђења,
Републички зав. за заштиту спом. културе,
Манастир Хиландар, Византолошки институт САНУ, Београд 2004.
